Драге колегинице и колеге срећан вам (и мушки) 8. март

Верујем да сви делите моје дубоко уверење да је немогуће  бити прави синдикалист а не бити против сваког облика неједнакости и дискриминације. Наравно и оне уперене против жена

Уосталом, овако маргинализовани, обесправљени и осиромашени и суочени са несигурношћу и страхом  СВИ СМО МИ ЖЕНЕ            

Осим оних 2000 доларских милионера и стотинак хиљада оних , укључив и медије и академску заједницу, који без поговора служе корпоративном капиталу и уживају у партијском запошљавању и клијентелизму – у поретку у коме не влада принцип заслуга и знања већ послушности.

Зато упућујем у име свих нас у УГС Независност апел свим униженим мушкарцима  да не унижавају даље своје жене , мајке , кћери , сестре….

Дубоко сам сагласан са тврдњом и налазима  поверенице за равноправност Бранкице Јанковић да  су наше колегинице чешће премештане са виших на нижа радна места, чешће добијају отказе уговора о раду, генерално више трпе дискриминацију на послу. Придружујем се њеном позиву  синдикатима  да  пријављују све видове дискриминације како би помогли женама које имају страх да то саме пријављују.

Слажем се са Повереницом и да су нега и чување деце и популациона политика право и  одговорност жена, колико и нас  мушкараца.

Без једнаког расположивог буџета слободног времена и раскида са ауторитарношћу  и родним  предрасудама  и патријахалном традицијом по којој жена треба да ћути и слуша нема равноправности.

Жене у Србији су једина већина која је у положају мањине.

Кад се ради о синдикатима, па и нама у Независности за тако мало колегиница на кључним местима у сопственој организацији немам другог осећаја до стида. Овакво стање морамо променити ако нам је заиста стало до вредности социјалне правде, равноправности и солидарности и једнакости. 

Позив да будемо сретни 

Аргумент у прилог друштвене једнакости представља чињеница да једнакост води ка срећи, односно да су најсрећније земље на свету земље са високим приходима, али и са високим нивоом социјалне једнакости, поверења и квалитетне владавине.

Извештаји о срећи у свету детектују  6 (групних) фактора среће.

Први чине приход и посао. И заиста, има ли ичега радикалног и неприхватљивог у захтеву за достојанствен рад  –  уговорен, безбедан и (пристојно) плаћен посао ?  Тек пристојан посао чини трајан основ за политички наратив о високим демократским стандардима , социјалној кохезији и инклузивности.

Други, или за многе и први, чини здравље (очекивано трајање живота), али и здраво и безбедно животно окружење.

Постојање животног ослонца и постојање приватних – породичних и пријатељских, али и социјалних мрежа, на које човек може да се ослони у ситуацијама ризика и несигурности је трећи, важан (пред)услов за срећу.

Могућност да се буде солидаран и великодушан и данас , у временима  интересног калкулуса  и похлепе,  већину чини срећном.

Слобода од корупције која унижава људско достојанство и интегритет је наредни, пети фактор.

Мени се једнако важном, ако не и најважнијом чини слобода и могућност да  се праве аутономни животни избори, изван сваке  патријахалне доктрине и паланачке филозофије .

Ваш Зоран